Priča o napuklom loncu – Duboka duhovna pouka

Jedna starica je svakog dana na motki nosila dva velika lonca: jedan savršen, drugi napukao. Dobar lonac se ponosio svojim postignućima. Napukli lonac se osećao beskorisnim i postiđenim jer je kući donosio samo pola vode.

Posle dve godine patnje, napukli lonac je izlio svoje srce: „Tako me je sramota…!”

Starica se s ljubavlju nasmešila i rekla:
„Jesi li primetio da na tvojoj strani puta ima cveća, dok na drugoj strani nema? Znala sam za tvoju pukotinu i posadila seme cveća baš na tvom putu. Svakog dana, dok si se vraćao kući, zalivao si to cveće. Već dve godine berem prelepo cveće da ukrasim sto. Bez tvoje pukotine, ovog cveća ne bi bilo.”

Braćo i sestre,
Svako od nas ima pukotinu – slabost, ranu, greh, ograničenje. Mnogi se toga stide i žele da sakriju. Ali Bog, u Svojoj mudrosti, upravo naše pukotine koristi da izlije Svoju blagodat u svet. Kroz našu slabost, On čini da procveta lepota, milosrđe i spasenje.

„Moja sila se u slabosti usavršava” (2. Korinćanima 12,9).

Ne preziri svoju pukotinu. Možda je upravo to mesto kroz koje Bog zaliva cveće u životima drugih ljudi.

Prihvati sebe onakvim kakav jesi. Dopusti Hristu da deluje kroz tvoju nesavršenost.