Прича о напуклом лонцу – дубока духовна поука

Старица је свакога дана на мотки носила два велика лонца: један савршен, други напукао. Добар лонац се поносио својим успехом. Напукли лонац се осећао безвредним и стидео се јер је доносио само пола воде кући.

После две године патње, напукли лонац изли своје срце: „Тако се стидим…!

Старица се с љубављу осмехну и рече:
„Јеси ли приметио да на твојој страни пута има цвећа, а на другој нема? Знала сам за твоју пукотину и посејала семење цвећа управо на твом путу. Свакога дана, враћајући се кући, заливао си то цвеће. Две године берем дивно цвеће да украсим сто. Без твоје пукотине, овог цвећа не би било.”

Браћо и сестре,
Свако од нас има пукотину – слабост, рану, грех, ограниченост. Многи се тога стиде и желе да то сакрију. Али Бог у Својој премудрости користи управо наше пукотине да излије Своју благодат у свет. Кроз нашу слабост Он чини да процветају лепота, милост и спасење.

„Сила се моја у немоћи усавршава” (2. Коринћанима 12:9).

Не презири своју пукотину. Она може бити управо оно место кроз које Бог залива цвеће у животима других људи.

Прихвати себе онаквим какав јеси. Допусти Христу да делује кроз твоју несавршеност.