Priče Solomunove 15

¹Odgovor blag utišava gnev, a reč preka podiže srdnju.

²Jezik mudrih ljudi ukrašava znanje, a usta bezumnih prosipaju bezumlje.

³Oči su Gospodnje na svakom mestu gledajući zle i dobre.

⁴Zdrav je jezik drvo životno, a opačina s njega kršenje od vetra.

⁵Lud se ruga nastavom oca svog; a ko prima ukor biva pametan.

⁶U kući pravednikovoj ima mnogo blaga; a u dohotku je bezbožnikovom rasap.

⁷Usne mudrih ljudi seju znanje, a srce bezumničko ne čini tako.

⁸Žrtva je bezbožnička gad Gospodu, a molitva pravednih ugodna Mu je.

⁹Gad je Gospodu put bezbožnikov; a ko ide za pravdom, njega ljubi.

¹⁰Karanje je zlo onome ko ostavlja put; koji mrzi na ukor, umreće.

¹¹Pakao je i pogibao pred Gospodom, a kamoli srca sinova čovečijih.

¹²Podsmevač ne ljubi onog ko ga kori, niti ide k mudrima.

¹³Veselo srce veseli lice, a žalost u srcu obara duh.

¹⁴Srce razumno traži znanje, a usta bezumnih ljudi naslađuju se bezumljem.

¹⁵Svi su dani nevoljnikovi zli; a ko je veselog srca, na gozbi je jednako.

¹⁶Bolje je malo sa strahom Gospodnjim nego veliko blago s nemirom.

¹⁷Bolje je jelo od zelja gde je ljubav nego od vola ugojena gde je mržnja.

¹⁸Čovek gnevljiv zameće raspru; a ko je spor na gnev, utišava svađu.

¹⁹Put je lenjoga kao ograda od trnja, a staza je pravednih nasuta.

²⁰Mudar je sin radost ocu, a čovek bezuman prezire mater svoju.

²¹Bezumlje je radost bezumniku, a razuman čovek hodi pravo.

²²Namere se rasipaju kad nema saveta, a tvrdo stoje gde je mnogo savetnika.

²³Raduje se čovek odgovorom usta svojih, i reč u vreme kako je dobra!

²⁴Put k životu ide gore razumnome da se sačuva od pakla odozdo.

²⁵Gospod raskopava kuću ponositima, a među udovici utvrđuje.

²⁶Mrske su Gospodu misli zle, a besede čistih mile su.

²⁷Lakomac zatire svoju kuću, a ko mrzi na poklone živ će biti.

²⁸Srce pravednikovo premišlja šta će govoriti, a usta bezbožnička rigaju zlo.

²⁹Daleko je Gospod od bezbožnih, a molitvu pravednih čuje.

³⁰Vid očni veseli srce, dobar glas goji kosti.

³¹Uho koje sluša karanje životno nastavaće među mudrima.

³²Ko odbacuje nastavu, ne mari za dušu svoju; a ko sluša karanje, biva razuman.

³³Strah je Gospodnji nastava k mudrosti, i pre slave ide smernost.