Priče Solomunove 14

¹Mudra žena zida kuću svoju, a luda svojim rukama raskopava.

²Ko hodi pravo, boji se Gospoda; a ko je opak na svojim putevima, prezire Ga.

³U ustima je bezbožnikovim prut oholosti, a mudre čuvaju usta njihova.

⁴Gde nema volova, čiste su jasle; a obilata je letina od sile volovske.

⁵Istinit svedok ne laže, a lažan svedok govori laž.

⁶Podsmevač traži mudrost, i ne nahodi je; a razumnom je znanje lako naći.

⁷Idi od čoveka bezumnog, jer nećeš čuti pametne reči.

⁸Mudrost je pametnog da pazi na put svoj, a bezumlje je bezumnih prevara.

⁹Bezumnima je šala greh, a među pravednima je dobra volja.

¹⁰Srce svačije zna jad duše svoje; i u veselje njegovo ne meša se drugi.

¹¹Dom bezbožnički raskopaće se, a koliba pravednih cvetaće.

¹²Neki se put čini čoveku prav, a kraj mu je put k smrti.

¹³I od smeha boli srce, i veselju kraj biva žalost.

¹⁴Puteva svojih nasitiće se ko je izopačenog srca, ali ga se kloni čovek dobar.

¹⁵Lud veruje svašta, a pametan pazi na svoje korake.

¹⁶Mudar se boji i uklanja se od zla, a bezuman navire i slobodan je.

¹⁷Nagao čovek čini bezumlje, a pakostan je čovek mrzak.

¹⁸Ludi nasleđuje bezumlje, a razboriti venčava se znanjem.

¹⁹Klanjaju se zli pred dobrima i bezbožni na vratima pravednog.

²⁰Ubogi je mrzak i prijatelju svom, a bogati imaju mnogo prijatelja.

²¹Ko prezire bližnjeg svog greši; a ko je milostiv ubogima, blago njemu.

²²Koji smišljaju zlo, ne lutaju li? A milost i vera biće onima koji smišljaju dobro.

²³U svakom trudu ima dobitka, a govor usnama samo je siromaštvo.

²⁴Mudrima je venac bogatstvo njihovo, a bezumlje bezumnih ostaje bezumlje.

²⁵Istinit svedok izbavlja duše, a lažan govori prevaru.

²⁶U strahu je Gospodnjem jako pouzdanje, i sinovima je utočište.

²⁷Strah je Gospodnji izvor životu da se čovek sačuva od prugala smrtnih.

²⁸U mnoštvu je naroda slava caru; a kad nestaje naroda, propast je vladaocu.

²⁹Ko je spor na gnev, velika je razuma; a ko je nagao pokazuje ludost.

³⁰Život je telu srce zdravo, a zavist je trulež u kostima.

³¹Ko čini krivo ubogome, sramoti Stvoritelja njegovog; a poštuje Ga ko je milostiv siromahu.

³²Za zlo svoje povrgnuće se bezbožnik, a pravednik nada se i na samrti.

³³Mudrost počiva u srcu razumnog čoveka, a šta je u bezumnima poznaje se.

³⁴Pravda podiže narod, a greh je sramota narodima.

³⁵Mio je caru razuman sluga, ali na sramotnog gnevi se.