Jov 42

¹Tada Jov odgovori Gospodu i reče:

²Znam da sve možeš, i da se ne može smesti šta naumiš.

³Ko je to što zamračuje savet nerazumno? Zato kažem da nisam razumevao; čudesno je to za me, te ne mogu znati.

⁴Slušaj kad uzgovorim, i kad zapitam, kaži mi.

⁵Ušima slušah o Tebi, a sada Te oko moje vidi.

⁶Zato poričem, i kajem se u prahu i pepelu.

⁷A kad Gospod izgovori one reči Jovu, reče Gospod Elifasu Temancu: Raspalio se gnev moj na tebe i na dva prijatelja tvoja što ne govoriste o meni pravo kao sluga moj Jov.

⁸Zato sada uzmite sedam telaca i sedam ovnova, i idite k sluzi mom Jovu i prinesite žrtve paljenice za se, i sluga moj Jov neka se pomoli za vas, jer ću doista pogledati na nj da ne učinim s vama po vašoj ludosti, jer ne govoriste o meni pravo kao sluga moj Jov.

⁹I tako otide Elifas Temanac i Vildad Sušanin i Sofar Namaćanin, i učiniše kako im zapovedi Gospod. I pogleda Gospod na Jova.

¹⁰I Gospod vrati što beše uzeto Jovu pošto se pomoli za prijatelje svoje; i umnoži Gospod Jovu dvojinom sve što beše imao.

¹¹I dođoše k njemu sva braća njegova i sve sestre njegove i svi pređašnji znanci njegovi, i jedoše s njim u njegovoj kući i žaleći ga tešiše ga za sve zlo što beše Gospod pustio na nj, i dadoše mu svaki po novac i po grivnu zlatnu.

¹²I Gospod blagoslovi posledak Jovov više nego početak, te imaše četrnaest hiljada ovaca i šest hiljada kamila i hiljadu jarmova volova i hiljadu magarica.

¹³I imaše sedam sinova i tri kćeri.

¹⁴I prvoj nade ime Jemima, a drugoj Kesija a trećoj Keren-apuha.

¹⁵I ne nahođaše se u svoj zemlji tako lepih devojaka kao kćeri Jovove, i otac im dade nasledstvo među braćom njihovom.

¹⁶I posle požive Jov sto i četrdeset godina, i vide sinove i unuke do četvrtog kolena.

¹⁷I umre Jov star i sit života.