Jov 28

¹Da, srebro ima žice, i zlato ima mesto gde se topi.

²Gvožđe se vadi iz praha, i iz kamena se topi bronza.

³Mraku postavlja među, i sve istražuje čovek do kraja, i kamenje u tami i u senu smrtnom.

⁴Reka navre s mesta svog da joj niko ne može pristupiti; ali se odbije i odlazi trudom čovečjim.

⁵Iz zemlje izlazi hleb, i pod njom je drugo, kao oganj.

⁶U kamenu je njenom mesto safiru, a onde je prah zlatni.

⁷Te staze ne zna ptica, niti je vide oko kragujevo;

⁸Ne ugazi je mlado zverje, niti njom prođe lav.

⁹Na kremen diže ruku svoju; prevraća gore iz dna.

¹⁰Iz stene izvodi potoke, i svašta dragoceno vidi Mu oko.

¹¹Ustavlja reke da ne teku, i šta je sakriveno iznosi na videlo.

¹²Ali mudrost gde se nalazi? I gde je mesto razumu?

¹³Ne zna joj čovek cene, niti se nahodi u zemlji živih.

¹⁴Bezdana veli: Nije u meni; i more veli: Nije kod mene.

¹⁵Ne može se dati čisto zlato za nju, niti se srebro izmeriti u promenu za nju.

¹⁶Ne može se ceniti zlatom ofirskim, ni dragim onihom ni safirom.

¹⁷Ne može se najednačiti s njom ni zlato ni kristal, niti se može promeniti za zaklade zlatne.

¹⁸Od korala i bisera nema spomena, jer je vrednost mudrosti veća nego dragom kamenju.

¹⁹Ne može se s njom izjednačiti topaz etiopski, niti se može ceniti čistim zlatom.

²⁰Otkuda, dakle, dolazi mudrost? I gde je mesto razumu?

²¹Sakrivena je od očiju svakog živog, i od ptica nebeskih zaklonjena.

²²Pogibao i smrt govore: Ušima svojim čusmo slavu njenu.

²³Bog zna put njen, i poznaje mesto njeno.

²⁴Jer gleda do krajeva zemaljskih i vidi sve što je pod svim nebom.

²⁵Kad davaše vetru težinu, i meraše vodu merom,

²⁶Kad postavljaše zakon daždu i put munji gromovnoj.

²⁷Još je onda vide i oglasi je, uredi je i pretraži je.

²⁸A čoveku reče: Gle, strah je Božji mudrost, i uklanjati se oda zla jeste razum.