Jov 27

¹I Jov nastavi besedu svoju i reče:

²Tako da je živ Bog, koji je odbacio parbu moju, i Svemogući, koji je ojadio dušu moju,

³Dok je duša moja u meni, i duh Božji u nozdrvama mojim,

⁴Neće usne moje govoriti bezakonja, niti će jezik moj izricati prevare.

⁵Ne dao Bog da pristanem da imate pravo; dokle dišem, neću odstupiti od svoje dobrote.

⁶Držaću se pravde svoje, niti ću je ostaviti; neće me prekoriti srce moje dokle sam živ.

⁷Neprijatelj moj biće kao bezbožnik, i koji ustaje na me, kao bezakonik.

⁸Jer kako je nadanje licemeru, kad se lakomi, a Bog će iščupati dušu njegovu?

⁹Hoće li Bog uslišiti viku njegovu kad na nj dođe nevolja?

¹⁰Hoće li se Svemogućem radovati? Hoće li prizivati Boga u svako vreme?

¹¹Učim vas ruci Božjoj, i kako je u Svemogućeg ne tajim.

¹²Eto, vi sve vidite, zašto dakle jednako govorite zaludne stvari?

¹³To je deo čoveku bezbožnom od Boga, i nasledstvo koje primaju nasilnici od Svemogućeg.

¹⁴Ako mu se množe sinovi, množe se za mač, i natražje njegovo neće se nasititi hleba.

¹⁵Koji ostanu iza njega, na smrti će biti pogrebeni, i udovice njihove neće plakati.

¹⁶Ako nakupi srebra kao praha, i nabavi haljina kao blata,

¹⁷Šta nabavi, obući će pravednik, i srebro će deliti bezazleni.

¹⁸Gradi sebi kuću kao moljac, i kao kolibu koju načini čuvar.

¹⁹Bogat će umreti, a neće biti pribran; otvoriće oči a ničega neće biti.

²⁰Stignuće ga strahote kao vode; noću će ga odneti oluja.

²¹Uzeće ga vetar istočni, i otići će; vihor će ga odneti s mesta njegovog.

²²To će Bog pustiti na nj, i neće ga žaliti; on će jednako bežati od ruke Njegove.

²³Drugi će pljeskati rukama za njim, i zviždaće za njim s mesta njegovog.