Sveti Bogolep, dete shimonah

Sveti Bogolep rođen je u Moskvi 1647. godine od pobožnih roditelja, Jakova Lukina Ušakova i njegove žene Katarine, i kršten je imenom Boris.

Dete je pokazivalo izuzetnu sklonost ka podvižničkim trudovima; sredom i petkom nije htelo da pije mleko iz majčinih grudi. Kada bi dete čulo zvono koje poziva na bogosluženje u lokalnoj crkvi, počelo bi da plače i prestajalo bi tek kada bi ga odneli u crkvu, gde bi mu lice ispunio radostan izraz.

Kada je kuga zahvatila Rusiju, pobožno dete se razbolelo. Noge su mu bile prekrivene dubokim, bolnim ranama, ali je i dalje odlazilo u crkvu. Uprkos brizi roditelja i lekara, noge su mu ozdravile samo zato da bi se na njegovom licu pojavila neka vrsta gube. Kada je jedan monah došao da poseti bolesno dete, Boris je postao još revnosniji u svojoj ljubavi prema Bogu.

Osetivši da njihovo sedmogodišnje dete nije stvoreno za život u svetovnom svetu, roditelji su ga predali monaškom životu. U Sabornoj crkvi Vaskrsenja Hristovog pravedno dete je postriženo za monaha sa imenom Bogolep — ruskim prevodom grčkog imena Teoprepije — i ubrzo potom obučeno u Veliku shimu.

Detetu shimonahu nije bilo suđeno da dugo zadivljuje svet svojim podvizima. Dva dana nakon primanja shime teško se razbolelo; trećeg dana, 1654. godine, predalo je svoju dušu i ušlo u nebesko carstvo. Blaženo dete sahranjeno je u gradu Čorni Jar, blizu crkve u kojoj je primilo shimu.

Godine 1670, tokom pobune donskog kozačkog vođe Stenke Razina protiv cara Alekseja Mihailoviča, Razin je poslao jedan puk Tatara da uništi Čorni Jar. Kada su se približili gradu, pobunjenici su ugledali dete shimonaha kako hoda po zidinama i govori im: „Odlazite odavde, bednici! Ne možete ništa učiniti ovom gradu, jer me je Bog postavio da ga čuvam.“

Pobunjenici su nevidljivom silom bili sprečeni da uđu u grad i iznenada su oslepeli. Tek pošto su pobegli mnogo milja, vid im se povratio, a moskovske trupe su ubrzo ponovo zauzele grad.