Psalam 9

¹Načelniku pevačkom. Uza sviralu. Benu. Psalam Davidov. Hvalim Te, Gospode, iz svega srca svog, kazujem sva čudesa Tvoja.

²Radujem se i veselim se o Tebi, pevam imenu Tvom, Višnji!

³Neprijatelji se moji vratiše natrag, spotakoše se i nesta ih ispred lica Tvog;

⁴Jer si svršio sud moj i odbranio me; seo si na presto, sudija pravedni.

⁵Rasrdio si se na narode i ubio bezbožnika, ime si im zatro doveka, za svagda.

⁶Neprijatelju nesta mačeva sasvim; gradove Ti si razvalio; pogibe spomen njihov.

⁷Ali Gospod uvek živi; spremio je za sud presto svoj.

⁸On će suditi vasionom svetu po pravdi, usudiće narodima pravo.

⁹Gospod je utočište ubogome, utočište u nevolji.

¹⁰U Tebe se uzdaju koji znaju ime Tvoje, jer ne ostavljaš onih koji Te traže, Gospode!

¹¹Pojte Gospodu, koji živi na Sionu; kazujte narodu dela Njegova;

¹²Jer On osvećuje krv, pamti je; ne zaboravlja jauk nevoljnih.

¹³Smiluj se na me, Gospode; pogledaj kako stradam od neprijatelja svojih, Ti, koji me podižeš od vrata smrtnih,

¹⁴Da bih kazivao sve hvale Tvoje na vratima kćeri Sionove, i slavio spasenje Tvoje.

¹⁵Popadoše narodi u jamu, koju su iskopali; u zamku, koju su sami namestili, uhvati se noga njihova.

¹⁶Poznaše Gospoda; On je sudio; u dela ruku svojih zaplete se bezbožnik.

¹⁷Vratiće se u pakao bezbožnici, svi narodi koji zaboravljaju Boga;

¹⁸Jer neće svagda biti zaboravljen ubogi, i nada nevoljnicima neće nikad poginuti.

¹⁹Ustani, Gospode, da se ne posili čovek, i da prime narodi sud pred Tobom.

²⁰Pusti, Gospode, strah na njih; neka poznaju narodi da su ljudi.