Psalam 57

¹Načelniku pevačkom. Nemoj pogubiti. Zapis Davidov, kad od Saula uteče u pećinu. Smiluj se na me, Bože, smiluj se na me; jer se u Tebe uzda duša moja, i pod sen krila Tvojih sklanjam se dok ne prođu nevolje.

²Prizivam Boga Višnjeg, Boga, koji mi dobro čini;

³Da pošalje s neba i sačuva me, da posrami onog koji traži da me proždre; da pošalje Bog milost svoju i istinu svoju.

⁴Duša je moja među lavovima, ležim među onima koji dišu plamenom. Zubi su sinova ljudskih koplja i strele, i njihov jezik mač oštar.

⁵Uzvisi se više nebesa, Bože, po svoj zemlji neka bude slava Tvoja!

⁶Metnuše zamku nogama mojim, i stegoše dušu moju, iskopaše preda mnom jamu, i sami padoše u nju.

⁷Utvrdilo se srce moje, Bože, utvrdilo se srce moje; pevaću Te i slaviću.

⁸Probudi se, slavo moja, probudi se, psaltire i gusle; ustaću rano.

⁹Hvaliću Gospoda po narodima, pevaću Ti po plemenima.

¹⁰Jer je velika do nebesa milost Tvoja, i istina Tvoja do oblaka.

¹¹Uzvisi se više nebesa, Bože, po svoj zemlji neka bude slava Tvoja!