Psalam 2

¹Zašto se bune narodi i plemena pomišljaju zaludne stvari?

²Ustaju carevi zemaljski, i knezovi se skupljaju na Gospoda i na pomazanika Njegovog.

³„Raskinimo sveze njihove i zbacimo sa sebe jaram njihov.”

⁴Onaj, što živi na nebesima, smeje se, Gospod im se podsmeva.

⁵Pa im govori u gnevu svom i jarošću svojom zbunjuje ih:

⁶„Ja sam pomazao cara svog na Sionu, na svetoj gori svojoj.”

⁷Kazaću naredbu Gospodnju; On reče meni: „Ti si sin moj, ja te sad rodih.

⁸Išti u mene, i daću ti narode u nasledstvo, i krajeve zemaljske tebi u državu.

⁹Udarićeš ih gvozdenom palicom; razbićeš ih kao lončarski sud.”

¹⁰Sad, carevi, orazumite se; naučite se sudije zemaljske!

¹¹Služite Gospodu sa strahom, i radujte se s trepetom.

¹²Poštujte sina, da se ne razgnevi, i vi ne izginete na putu svom; jer će se gnev Njegov brzo razgoreti. Blago svima koji se u Nj uzdaju!