Psalam 107

¹Hvalite Gospoda, jer je dobar; jer je doveka milost Njegova.

²Tako neka kažu koje je izbavio Gospod, koje je izbavio iz ruke neprijateljeve,

³Skupio ih iz zemalja, od istoka i zapada, od severa i mora.

⁴Lutaše po pustinji gde se ne živi, puta gradu naseljenom ne nahodiše;

⁵Behu gladni i žedni, i duša njihova iznemagaše u njima;

⁶Ali zavikaše ka Gospodu u tuzi svojoj; i izbavi ih iz nevolje njihove.

⁷I izvede ih na prav put, koji ide u grad naseljeni.

⁸Neka hvale Gospoda za milost Njegovu, i za čudesa Njegova radi sinova ljudskih!

⁹Jer siti dušu taštu, i dušu gladnu puni dobra.

¹⁰Sedeše u tami i u senu smrtnom, okovani u tugu i u gvožđe;

¹¹Jer ne slušaše reči Božijih, i ne mariše za volju Višnjeg.

¹²On poništi srce njihovo stradanjem; spotakoše se, i ne beše koga da pomogne.

¹³Ali zavikaše ka Gospodu u tuzi svojoj, i izbavi ih iz nevolje njihove;

¹⁴Izvede ih iz tame i sena smrtnog, i raskide okove njihove.

¹⁵Neka hvale Gospoda za milost Njegovu, i za čudesa Njegova radi sinova ljudskih!

¹⁶Jer razbi vrata bronzana, i prevornice gvozdene slomi.

¹⁷Bezumnici stradaše za nevaljale puteve svoje, i za nepravde svoje.

¹⁸Svako se jelo gadilo duši njihovoj, i dođoše do vrata smrtnih.

¹⁹Ali zavikaše ka Gospodu u tuzi svojoj, i izbavi ih iz nevolje njihove.

²⁰Posla reč svoju i isceli ih, i izbavi ih iz groba njihovog.

²¹Neka hvale Gospoda za milost Njegovu, i za čudesa Njegova radi sinova ljudskih!

²²I neka prinesu žrtvu za hvalu, i kazuju dela Njegova u pesmama!

²³Koji plove po moru na korabljima, i rade na velikim vodama,

²⁴Oni su videli dela Gospodnja, i čudesa Njegova u dubini.

²⁵Kaže, i diže se silan vetar, i ustaju vali na njemu,

²⁶Dižu se do nebesa i spuštaju do bezdana: duša se njihova u nevolji razliva;

²⁷Posrću i ljuljaju se kao pijani; sve mudrosti njihove nestaje.

²⁸Ali zavikaše ka Gospodu u tuzi svojoj, i izvede ih iz nevolje njihove.

²⁹On obraća vetar u tišinu, i vali njihovi umuknu.

³⁰Vesele se kad se stišaju, i vodi ih u pristanište koje žele.

³¹Neka hvale Gospoda za milost Njegovu, i za čudesa Njegova radi sinova ljudskih!

³²Neka Ga uzvišuju na saboru narodnom, na skupštini starešinskoj slave Ga!

³³On pretvara reke u pustinju, i izvore vodene u suhotu,

³⁴Rodnu zemlju u slanu pustaru za nevaljalstvo onih koji žive na njoj.

³⁵On pretvara pustinju u jezera, i suvu zemlju u izvore vodene,

³⁶I naseljava onamo gladne. Oni zidaju gradove za življenje;

³⁷Seju polja, sade vinograde i sabiraju letinu.

³⁸Blagosilja ih i množe se jako, i stoke im ne umanjuje.

³⁹Pre ih beše malo, padahu od zla i nevolje, što ih stizaše.

⁴⁰On sipa sramotu na knezove, i ostavlja ih da lutaju po pustinji gde nema puteva.

⁴¹On izvlači ubogoga iz nevolje, i plemena množi kao stado.

⁴²Dobri vide i raduju se, a svako nevaljalstvo zatiskuje usta svoja.

⁴³Ko je mudar, neka zapamti ovo, i neka poznaju milosti Gospodnje.