Priče Solomunove 29

¹Čovek koji po karanju ostaje tvrdoglav, ujedanput će propasti, da neće biti leka.

²Kad se umnožavaju pravednici, veseli se narod; a kad vlada bezbožnik, uzdiše narod.

³Ko ljubi mudrost, veseli oca svog; a ko se druži s kurvama, rasipa svoje dobro.

⁴Car pravdom podiže zemlju; a ko uzima mito, satire je.

⁵Ko laska prijatelju svom, razapinje mrežu nogama njegovim.

⁶U grehu je zlog čoveka zamka, a pravednik peva i veseli se.

⁷Pravednik razume parbu nevoljnih, a bezbožnik ne mari da zna.

⁸Podsmevači raspaljuju grad, a mudri utišavaju gnev.

⁹Mudar čovek kad se pre s ludim, ili se srdio ili smejao, nema mira.

¹⁰Krvopije mrze na bezazlenoga, a pravi se brinu za dušu njegovu.

¹¹Sav gnev svoj izliva bezumnik, a mudri ustavlja ga natrag.

¹²Koji knez sluša lažne reči, sve su mu sluge bezbožne.

¹³Siromah i koji daje na dobit sretaju se; obojici Gospod prosvetljuje oči.

¹⁴Koji car pravo sudi siromasima, njegov će presto stajati doveka.

¹⁵Prut i kar daju mudrost, a dete pusto sramoti mater svoju.

¹⁶Kad se umnožavaju bezbožnici, umnožavaju se gresi, a pravednici će videti propast njihovu.

¹⁷Karaj sina svog, i smiriće te, i učiniće milinu duši tvojoj.

¹⁸Kad nema utvare, rasipa se narod; a ko drži zakon, blago njemu!

¹⁹Rečima se ne popravlja sluga, jer ako i razume, opet ne sluša.

²⁰Jesi li video čoveka naglog u besedi svojoj? Više ima nadanja od bezumnog nego od njega.

²¹Ako ko mazi slugu od malena, on će najposle biti sin.

²²Gnevljiv čovek zameće svađu, i ko je naprasit, mnogo greši.

²³Oholost ponižuje čoveka, a ko je smeran duhom, dobija slavu.

²⁴Ko deli s lupežem, mrzi na svoju dušu, čuje prokletstvo i ne prokazuje.

²⁵Strašljiv čovek meće sebi zamku; a ko se u Gospoda uzda, biće u visokom zaklonu.

²⁶Mnogi traže lice vladaočevo, ali je od Gospoda sud svakome.

²⁷Pravednima je mrzak nepravednik, a bezbožniku je mrzak ko pravo hodi.