Priče Solomunove 27

¹Ne hvali se sutrašnjim danom, jer ne znaš šta će dan doneti.

²Neka te hvali drugi, a ne tvoja usta, tuđin, a ne tvoje usne.

³Težak je kamen, i pesak je težak; ali je gnev bezumnikov teži od oboga.

⁴Jarost je nemilostiva, i gnev je plah; ali ko će odoleti zavisti?

⁵Bolji je javni ukor nego tajna ljubav.

⁶Udarci od prijatelja istiniti su, a celivi nenavidnikovi lažni.

⁷Duša sita gazi saće, a gladnoj duši slatko je sve što je gorko.

⁸Kakva je ptica koja odleti iz svog gnezda, takav je čovek koji otide iz svog mesta.

⁹Ulje i kad veseli srce, tako je prijatelj sladak savetom srdačnim.

¹⁰Ne ostavljaj prijatelja svog ni prijatelja oca svog, i u kuću brata svog ne ulazi u nesreći svojoj: bolji je sused blizu nego brat daleko.

¹¹Sine moj, budi mudar i obraduj srce moje, da imam šta odgovoriti onome ko me ruži.

¹²Pametan čovek vidi zlo i skloni se, a ludi idu dalje i plaćaju.

¹³Uzmi haljinu onome koji se podjemči za tuđina, i uzmi zalog od njega za tuđinku.

¹⁴Ko blagosilja prijatelja svog na glas rano ustajući, primiće mu se za kletvu.

¹⁵Neprestano kapanje kad je velik dažd, i žena svadljiva, jedno su;

¹⁶Ko je ustavlja, ustavlja vetar, i ona se odaje kao mirisavo ulje u desnici.

¹⁷Gvožđe se gvožđem oštri, tako čovek oštri lice prijatelja svog.

¹⁸Ko čuva smokvu, ješće rod njen; tako ko čuva gospodara svog, biće poštovan.

¹⁹Kako je u vodi lice prema licu, tako je srce čovečije prema čoveku.

²⁰Grob i propast nikada se ne mogu zasititi, tako oči čovečije nikada nisu site.

²¹Srebro u topionici i zlato u peći a čovek u ustima onog koji ga hvali poznaje se.

²²Da bezumnoga tucaš u stupi s tučkom s prekrupom, ne bi otišlo od njega bezumlje njegovo.

²³Dobro gledaj stoku svoju i staraj se za stada svoja.

²⁴Jer bogatstvo ne traje doveka niti kruna od kolena do kolena.

²⁵Kad trava naraste i pokaže se zelen, kupi se trava po planinama.

²⁶Jaganjci su ti za odelo, i jarići cena za njivu.

²⁷I dosta ima mleka kozjeg tebi za jelo, i za jelo tvom domu i za hranu tvojim devojkama.