Priče Solomunove 24

¹Ne zavidi zlim ljudima niti želi da si s njima.

²Jer o pogibli misli srce njihovo i usne njihove govore o muci.

³Mudrošću se zida kuća i razumom utvrđuje se.

⁴I znanjem se pune kleti svakog blaga i dragocena i mila.

⁵Mudar je čovek jak, i razuman je čovek silan snagom.

⁶Jer mudrim savetom ratovaćeš, i izbavljenje je u mnoštvu savetnika.

⁷Visoke su bezumnome mudrosti; neće otvoriti usta svojih na vratima.

⁸Ko misli zlo činiti zvaće se zlikovac.

⁹Misao bezumnikova greh je, i podsmevač je gad ljudski.

¹⁰Ako kloneš u nevolji, skratiće ti se sila.

¹¹Izbavljaj pohvatane na smrt; i koje hoće da pogube, nemoj se ustegnuti od njih.

¹²Ako li kažeš: Gle, nismo znali za to; neće li razumeti Onaj koji ispituje srca, i koji čuva dušu tvoju neće li doznati i platiti svakome po delima njegovim?

¹³Sine moj, jedi med, jer je dobar, i saće, jer je slatko grlu tvom.

¹⁴Tako će biti poznanje mudrosti duši tvojoj, kad je nađeš; i biće plata, i nadanje tvoje neće se zatrti.

¹⁵Bezbožniče, ne vrebaj oko stana pravednikovog, i ne kvari mu počivanje.

¹⁶Jer ako i sedam puta padne pravednik, opet ustane, a bezbožnici propadaju u zlu.

¹⁷Kad padne neprijatelj tvoj, nemoj se radovati, i kad propadne, neka ne igra srce tvoje.

¹⁸Jer bi video Gospod i ne bi Mu bilo milo, i obratio bi gnev svoj od njega na tebe.

¹⁹Nemoj se žestiti radi nevaljalaca, nemoj zavideti bezbožnicima.

²⁰Jer nema plate nevaljalcu, žižak će se bezbožnicima ugasiti.

²¹Boj se Gospoda, sine moj, i cara, i ne mešaj se s nemirnicima.

²²Jer će se ujedanput podignuti pogibao njihova, a ko zna propast koja ide od obojice?

²³I ovo je za mudrace: Gledati ko je ko na sudu nije dobro.

²⁴Ko govori bezbožniku: Pravedan si, njega će proklinjati ljudi i mrziće na nj narodi.

²⁵A koji ga karaju, oni će biti mili, i doći će na njih blagoslov dobrih.

²⁶Ko govori reči istinite, u usta ljubi.

²⁷Uredi svoj posao na polju, i svrši svoje na njivi, potom i kuću svoju zidaj.

²⁸Ne budi svedok na bližnjeg svog bez razloga, i ne varaj usnama svojim.

²⁹Ne govori: Kako je on meni učinio tako ću ja njemu učiniti; platiću ovom čoveku po delu njegovom.

³⁰Iđah mimo njive čoveka lenjog i mimo vinograda čoveka bezumnog;

³¹I gle, beše sve zaraslo u trnje i sve pokrio čkalj, i ograda im kamena razvaljena.

³²I videvši uzeh na um, i gledah i poučih se.

³³Dok malo prospavaš, dok malo prodremlješ, dok malo sklopiš ruke da počineš,

³⁴U tom će doći siromaštvo tvoje kao putnik, i oskudica tvoja kao oružan čovek.