Joil 1

¹Reč Gospodnja koja dođe Joilu sinu Fatuilovom.

²Čujte, starci; slušajte, svi stanovnici zemaljski; je li ovako šta bilo za vašeg vremena ili za vremena vaših otaca?

³Pripovedajte to sinovima svojim, i sinovi vaši svojim sinovima, i njihovi sinovi potonjem kolenu.

⁴Šta osta iza gusenice izjede skakavac, i šta osta iza skakavca izjede hrušt, i šta osta iza hrušta izjede crv.

⁵Otreznite se, pijanice, i plačite; i ridajte svi koji pijete vino, za novim vinom, jer se ote iz usta vaših.

⁶Jer dođe na zemlju moju silan narod i nebrojen; zubi su mu kao u lava i kutnjaci kao u lavice.

⁷Potre vinovu lozu moju, i smokve moje pokida, sasvim ih oguli i pobaca, te im se grane bele.

⁸Ridaj kao mladica opasana kostreću za mužem mladosti svoje.

⁹Nesta dara i naliva iz doma Gospodnjeg; tuže sveštenici, sluge Gospodnje.

¹⁰Opuste polje, tuži zemlja; jer je potrveno žito, usahlo vino, nestalo ulja.

¹¹Stidite se ratari, ridajte vinogradari, pšenice radi i ječma radi, jer propade žetva na njivi;

¹²Loza posahnu i smokva uvenu; šipak i palma i jabuka i sva drveta poljska posahnuše, jer nesta radosti između sinova ljudskih.

¹³Opašite se i plačite sveštenici; ridajte koji služite oltaru, dođite, noćujte u kostreti, sluge Boga mog; jer se unosi u dom Boga vašeg dar i naliv.

¹⁴Naredite post, oglasite praznik, skupite starešine, sve stanovnike zemaljske, u dom Gospoda Boga svog, i vapite ka Gospodu:

¹⁵Jaoh dana! Jer je blizu dan Gospodnji, i doći će kao pogibao od Svemogućeg.

¹⁶Nije li nestalo hrane ispred očiju naših, radosti i veselja iz doma Boga našeg?

¹⁷Seme istruhnu pod grudama svojim, puste su žitnice, razvaljene spreme, jer posahnu žito.

¹⁸Kako uzdiše stoka! Kako su se smela goveda! Jer nemaju paše; i ovce ginu.

¹⁹K Tebi, Gospode, vičem, jer oganj sažeže paše u pustinji, i plamen popali sva drveta u polju.

²⁰I zverje poljsko pogleda za tobom, jer usahnuše potoci vodeni i oganj sažeže paše u pustinji.