Jov 39

¹Znaš li vreme kad se divokoze koze? I jesi li video kad se košute legu?

²Jesi li izbrojao mesece, dokle nose? Znaš li vreme kad se legu?

³Kako se savijaju, mlad svoju ispuštaju, i opraštaju se bolova?

⁴Kako jača mlad njihova, raste po polju i otišavši ne vraća se k njima?

⁵Ko je pustio divljeg magarca da je slobodan, i remene divljem magarcu ko je razrešio?

⁶Kome odredih pustinju za kuću i za stan slatinu.

⁷On se smeje vrevi gradskoj, i ne sluša vike nastojnikove.

⁸Šta nalazi u gorama, ono mu je pića, i traži svaku zelen.

⁹Bi li ti jednorog hteo služiti? Bi li noćivao za jaslama tvojim?

¹⁰Možeš li vezati užem jednoroga da ore? Hoće li vlačiti brazde za tobom?

¹¹Hoćeš li se osloniti na nj što mu je snaga velika? I ostaviti na njemu svoj posao?

¹²Hoćeš li se pouzdati u nj da će ti svesti letinu i na gumno tvoje složiti?

¹³Jesi li ti dao paunu lepa krila i perje čaplji ili noju?

¹⁴Koji snese na zemlji jajca svoja, i ostavi ih da ih prah greje?

¹⁵I ne misli da će ih noga razbiti i zver poljska zgaziti;

¹⁶Nemilostiv je ptićima svojim kao da nisu njegovi, i da mu trud ne bude uzalud ne boji se.

¹⁷Jer mu Bog nije dao mudrosti niti mu je udelio razuma.

¹⁸Kad se podigne u vis, smeje se konju i konjiku.

¹⁹Jesi li ti dao konju jačinu? Jesi li ti okitio vrat njegov rzanjem?

²⁰Hoćeš li ga poplašiti kao skakavca? Frkanje nozdrva njegovih strašno je;

²¹Kopa zemlju, veseo je od sile, ide na susret oružju;

²²Smeje se strahu i ne plaši se niti uzmiče ispred mača;

²³Kad zvekće nad njim tul i seva koplje i sulica;

²⁴Od nemirnoće i ljutine kopa zemlju, i ne može da stoji kad truba zatrubi.

²⁵Kad truba zatrubi, on vrišti, iz daleka čuje boj, viku vojvoda i poklič.

²⁶Eda li po tvom razumu leti jastreb? Širi krila svoja na jug?

²⁷Eda li se na tvoju zapovest diže u vis orao, i na visini vije gnezdo?

²⁸Na steni stanuje i bavi se, na vrh stene, na tvrdom mestu.

²⁹Odatle gleda hrane, daleko mu vide oči.

³⁰I ptići njegovi piju krv, i gde su mrtva telesa onde je on.