Isaija 32

¹Evo, car će carovati pravo i knezovi će vladati po pravdi.

²I čovek će biti kao zaklon od vetra, i kao utočište od poplave, kao potoci na suvom mestu, kao sen od velike stene u zemlji sasušenoj.

³I oči onih koji vide neće biti zaslepljene, i uši onih koji čuju slušaće.

⁴I srce nerazumnih razumeće mudrost, i jezik mutavih govoriće brzo i razgovetno.

⁵Nevaljalac se neće više zvati knez, niti će se tvrdica nazivati podašnim.

⁶Jer nevaljalac o nevaljalstvu govori, i srce njegovo gradi bezakonje, radeći licemerno i govoreći na Boga laž, da isprazni dušu gladnom i napoj žednom da uzme.

⁷I sprave tvrdičine zle su; smišlja lukavštine da zatre nište rečima lažnim i kad siromah govori pravo.

⁸Ali knez smišlja kneževski, i ustaje da radi kneževski.

⁹Ustanite, žene mirne, slušajte glas moj; kćeri bezbrižne, čujte reči moje.

¹⁰Za mnogo godina bićete u smetnji, vi bezbrižne; jer neće biti berbe, i sabiranje neće doći.

¹¹Strašite se, vi mirne; drhtite, vi bezbrižne, svucite se, budite gole, i pripašite oko sebe kostret,

¹²Bijući se u prsa za lepim njivama, za rodnim čokotima.

¹³Trnje i čkalj niknuće na zemlji naroda mog, i po svim kućama veselim, u gradu veselom.

¹⁴Jer će se dvorovi ostaviti, vreva gradska nestaće; kule i stražare postaće pećine doveka, radost divljim magarcima i paša stadima,

¹⁵Dokle se ne izlije na nas Duh s visine i pustinja postane njiva a njiva se stane uzimati za šumu.

¹⁶Tada će sud stanovati u pustinji, i pravda će stajati na njivi.

¹⁷I mir će biti delo pravde, šta će pravda učiniti biće pokoj i bezbrižnost doveka.

¹⁸I moj će narod sedeti u mirnom stanu i u šatorima pouzdanim, na počivalištima tihim.

¹⁹Ali će grad pasti na šumu, i grad će se vrlo sniziti.

²⁰Blago vama koji sejete pokraj svake vode, i puštate volove i magarce.