Isaija 14

¹Jer će se smilovati Gospod na Jakova, i opet će izabrati Izrailja, i namestiće ih u zemlji njihovoj, i prilepiće se k njima došljaci i pridružiće se domu Jakovljevom.

²Jer će ih uzeti narodi i odvesti na mesto njihovo, i naslediće ih Izrailjci u zemlji Gospodnjoj da im budu sluge i sluškinje, i zarobiće one koji ih behu zarobili, i biće gospodari svojim nasilnicima.

³I kad te smiri Gospod od truda tvog i muke i od ljutog ropstva u kome si robovao,

⁴tada ćeš izvoditi ovu priču o caru vavilonskom i reći ćeš: Kako nesta nastojnika, nesta danka?

⁵Slomi Gospod štap bezbožnicima, palicu vladaocima,

⁶Koja je ljuto bila narode bez prestanka, i gnevno vladala nad narodima, i gonila nemilice.

⁷Sva zemlja počiva i mirna je; pevaju glasno.

⁸Vesele se s tebe i jele i kedri livanski govoreći: Otkako si pao, ne dolazi niko da nas seče.

⁹Pakao dole uskoleba se tebe radi da te sretne kad dođeš, probudi ti mrtvace i sve knezove zemaljske, diže s prestola njihovih sve careve narodne.

¹⁰Svi će progovoriti i reći tebi: I ti li si iznemogao kao mi? Izjednačio se s nama?

¹¹Spusti se u pakao ponos tvoj, zveka psaltira tvojih; prostrti su poda te moljci, a crvi su ti pokrivač.

¹²Kako pade s neba, zvezdo danice, kćeri zorina? Kako se obori na zemlju koji si gazio narode?

¹³A govorio si u srcu svom: Izaći ću na nebo, više zvezda Božjih podignuću presto svoj, i sešću na gori zbornoj na strani severnoj;

¹⁴Izaći ću u visine nad oblake, izjednačiću se s Višnjim.

¹⁵A ti se u pakao svrže, u dubinu grobnu.

¹⁶Koji te vide pogledaće na te, i gledaće te govoreći: To li je onaj koji je tresao zemlju, koji je drmao carstva,

¹⁷Koji je vasiljenu obraćao u pustinju, i gradove njene raskopavao? Roblje svoje nije otpuštao kući?

¹⁸Svi carevi narodni, svikoliki, leže slavno, svaki u svojoj kući.

¹⁹A ti se izbaci iz groba svog, kao gadna grana, kao haljina pobijenih, mačem pobodenih, koji silaze u jamu kamenu, kao pogažen strv.

²⁰Nećeš se združiti s njima pogrebom, jer si zemlju svoju zatro, narod si svoj ubio; neće se spominjati seme zlikovačko dok je veka.

²¹Pripravite pokolj sinovima njegovim za bezakonje otaca njihovih da se ne podignu i ne naslede zemlju i ne napune vasiljenu gradovima.

²²Jer ću ustati na njih, govori Gospod nad vojskama, i zatrću ime Vavilonu i ostatak, i sina i unuka, govori Gospod.

²³I načiniću od njega stan ćukovima i jezera vodena, i omešću ga metlom pogibli, govori Gospod nad vojskama.

²⁴Zakle se Gospod nad vojskama govoreći: Doista, biće kako sam smislio, i kako sam naumio izvršiće se.

²⁵Potrću Asirca u zemlji svojoj, na gorama svojim izgaziću ga; tada će se skinuti s njih jaram njegov, i breme njegovo s pleća njihovih skinuće se.

²⁶To je namišljeno svoj zemlji, i to je ruka podignuta na sve narode.

²⁷Jer je Gospod nad vojskama naumio, ko će razbiti? I Njegovu ruku podignutu ko će odvratiti?

²⁸Godine koje umre car Ahaz bi objavljeno ovo breme:

²⁹Nemoj se radovati, zemljo filistejska svakolika, što se slomi prut onog koji te je bio; jer će iz korena zmijskog niknuti zmija vasilinska, i plod će mu biti zmaj ognjeni krilati.

³⁰I prvenci siromaški nahraniće se, i ubogi će počivati bez straha; a tvoj ću koren umoriti glađu, i ostatak tvoj on će pobiti.

³¹Ridajte, vrata; viči, grade; rastopila si se, sva zemljo filistejska, jer sa severa ide dim i niko se neće osamiti u zborovima njegovim.

³²I šta će se odgovoriti poslanicima narodnim? Da je Gospod osnovao Sion i da će u nj utecati nevoljnici naroda Njegovog.