Postanje 49

¹Posle sazva Jakov sinove svoje i reče: Skupite se da vam javim šta će vam biti do posletka.

²Skupite se i poslušajte, sinovi Jakovljevi, poslušajte Izrailja oca svog.

³Ruvime, ti si prvenac moj, krepost moja i početak sile moje; prvi gospodstvom i prvi snagom.

⁴Navro si kao voda; nećeš biti prvi; jer si stao na postelju oca svog i oskvrnio je legav na nju.

⁵Simeun i Levije, braća, mačevi su im oružje nepravdi.

⁶U tajne njihove da ne ulazi duša moja, sa zborom njihovim da se ne sastavlja slava moja; jer u gnevu svom pobiše ljude, i za svoje veselje pokidaše volove.

⁷Proklet da je gnev njihov, što beše nagao, i ljutina njihova, što beše žestoka; razdeliću ih po Jakovu, i rasuću ih po Izrailju.

⁸Juda, tebe će hvaliti braća tvoja, a ruka će ti biti za vratom neprijateljima tvojim, i klanjaće ti se sinovi oca tvog.

⁹Laviću Juda! S plena si se vratio, sine moj; spusti se i leže kao lav i kao ljuti lav; ko će ga probuditi?

¹⁰Palica vladalačka neće se odvojiti od Jude niti od nogu njegovih onaj koji postavlja zakon, dokle ne dođe Onaj kome pripada, i Njemu će se pokoravati narodi.

¹¹Veže za čokot magare svoje, i za plemenitu lozu mlade od magarice svoje; u vinu pere haljinu svoju i ogrtač svoj u soku od grožđa.

¹²Oči mu se crvene od vina i zubi bele od mleka.

¹³Zavulon će živeti pokraj mora i gde pristaju lađe, a međa će mu biti do Sidona.

¹⁴Isahar je magarac jak u kostima, koji leži u toru,

¹⁵I vide da je počivanje dobro i da je zemlja mila, sagnuće ramena svoja da nosi, i plaćaće danak.

¹⁶Dan će suditi svom narodu, kao jedno između plemena Izrailjevih.

¹⁷Dan će biti zmija na putu i guja na stazi, koja ujeda konja za kičicu, te pada konj na uznako.

¹⁸Gospode, Tebe čekam da me izbaviš.

¹⁹A Gad, njega će vojska savladati; ali će najposle on nadvladati.

²⁰U Asira će biti obilata hrana, i on će davati slasti carske.

²¹Neftalim je košuta puštena, i govoriće lepe reči.

²²Josif je rodna grana, rodna grana kraj izvora, kojoj se ogranci raširiše svrh zida.

²³Ako ga i ucveliše ljuto i streljaše na nj, i biše mu neprijatelji strelci,

²⁴Opet osta jak luk njegov i ojačaše mišice ruku njegovih od ruku jakog Boga Jakovljevog, odakle posta pastir, kamen Izrailju,

²⁵Od silnog Boga oca tvog, koji će ti pomagati, i od Svemogućeg, koji će te blagosloviti blagoslovima ozgo s neba, blagoslovima ozdo iz bezdana, blagoslovima od dojaka i od materice.

²⁶Blagoslovi oca tvog nadvisiše blagoslove mojih starih svrh brda večnih, neka budu nad glavom Josifovom i nad temenom odvojenog između braće.

²⁷Venijamin je vuk grabljivi, jutrom jede lov, a večerom deli plen.

²⁸Ovo su dvanaest plemena Izrailjevih, i ovo im otac izgovori kad ih blagoslovi, svako blagoslovom njegovim blagoslovi ih.

²⁹Potom im zapovedi i reče im: Kad se priberem k rodu svom, pogrebite me kod otaca mojih u pećini koja je na njivi Efrona Hetejina,

³⁰u pećini koja je na njivi makpelskoj prema Mamriji u zemlji hananskoj, koju kupi Avram s njivom u Efrona Hetejina da ima svoj grob.

³¹Onde pogrebe Avrama i Saru ženu njegovu, onde pogreboše Isaka i Reveku ženu njegovu, i onde pogreboh Liju.

³²A kupljena je njiva i pećina na njoj u sinova Hetovih.

³³A kad izgovori Jakov zapovesti sinovima svojim, diže noge svoje na postelju, i umre, i pribran bi k rodu svom.