Јов 41

¹Хоћеш ли удицом извући крокодила или ужем подвезати му језик?

²Хоћеш ли му провући ситу кроз нос? Или му шиљком провртети чељусти?

³Хоће ли те много молити, или ће ти ласкати?

⁴Хоће ли учинити веру с тобом да га узмеш да ти буде слуга до века?

⁵Хоћеш ли се играти с њим као с птицом, или ћеш га везати девојкама својим?

⁶Хоће ли се њим частити другови? Разделити га међу трговце?

⁷Хоћеш ли му напунити кожу шиљцима и главу оствама?

⁸Дигни на њ руку своју; нећеш више помињати боја.

⁹Гле, залуду је надати му се; кад га само угледа човек, не пада ли?

¹⁰Нема слободног који би га пробудио; а ко ће стати преда ме?

¹¹Ко ми је пре дао шта, да му вратим? Шта је год под свим небом, моје је.

¹²Нећу ћутати о удима његовим ни о сили ни о лепоти стаса његовог.

¹³Ко ће му узгрнути горњу одећу? К чељустима његовим ко ће приступити?

¹⁴Врата грла његовог ко ће отворити? Страх је око зуба његових.

¹⁵Крљушти су му јаки штитови спојени тврдо.

¹⁶Близу су једна до друге да ни ветар не улази међу њих.

¹⁷Једна је за другу прионула, држе се и не растављају се.

¹⁸Кад киха као да муња сева, а очи су му као трепавице у зоре.

¹⁹Из уста му излазе лучеви, и искре огњене скачу.

²⁰Из ноздрва му излази дим као из врелог лонца или котла.

²¹Дах његов распаљује угљевље и пламен му излази из уста.

²²У врату му стоји сила, и пред њим иде страх.

²³Уди меса његовог спојени су, једноставно је на њему, не размиче се.

²⁴Срце му је тврдо као камен, тврдо као доњи жрвањ.

²⁵Кад се дигне, дрхћу јунаци, и од страха очишћају се од греха својих.

²⁶Да га удари мач, не може се одржати, ни копље ни стрела ни оклоп.

²⁷Њему је гвожђе као плева, а бронза као труло дрво.

²⁸Неће га потерати стрела, камење из праће њему је као сламка;

²⁹Као слама су му убојне справе, и смеје се баченом копљу.

³⁰Под њим су оштри црепови, стере себи оштре ствари у глибу.

³¹Чини, те ври дубина као лонац, и море се мути као у ступи.

³²За собом оставља светлу стазу, рекао би да је бездана оседела.

³³Ништа нема на земљи да би се испоредило с њим, да би створено било да се ничега не боји.

³⁴Шта је год високо презире, цар је над свим зверјем.