Јов 39

¹Знаш ли време кад се дивокозе козе? И јеси ли видео кад се кошуте легу?

²Јеси ли избројао месеце, докле носе? Знаш ли време кад се легу?

³Како се савијају, млад своју испуштају, и опраштају се болова?

⁴Како јача млад њихова, расте по пољу и отишавши не враћа се к њима?

⁵Ко је пустио дивљег магарца да је слободан, и ремене дивљем магарцу ко је разрешио?

⁶Коме одредих пустињу за кућу и за стан слатину.

⁷Он се смеје вреви градској, и не слуша вике настојникове.

⁸Шта налази у горама, оно му је пића, и тражи сваку зелен.

⁹Би ли ти једнорог хтео служити? Би ли ноћивао за јаслама твојим?

¹⁰Можеш ли везати ужем једнорога да оре? Хоће ли влачити бразде за тобом?

¹¹Хоћеш ли се ослонити на њ што му је снага велика? И оставити на њему свој посао?

¹²Хоћеш ли се поуздати у њ да ће ти свести летину и на гумно твоје сложити?

¹³Јеси ли ти дао пауну лепа крила и перје чапљи или ноју?

¹⁴Који снесе на земљи јајца своја, и остави их да их прах греје?

¹⁵И не мисли да ће их нога разбити и звер пољска згазити;

¹⁶Немилостив је птићима својим као да нису његови, и да му труд не буде узалуд не боји се.

¹⁷Јер му Бог није дао мудрости нити му је уделио разума.

¹⁸Кад се подигне у вис, смеје се коњу и коњику.

¹⁹Јеси ли ти дао коњу јачину? Јеси ли ти окитио врат његов рзањем?

²⁰Хоћеш ли га поплашити као скакавца? Фркање ноздрва његових страшно је;

²¹Копа земљу, весео је од силе, иде на сусрет оружју;

²²Смеје се страху и не плаши се нити узмиче испред мача;

²³Кад звекће над њим тул и сева копље и сулица;

²⁴Од немирноће и љутине копа земљу, и не може да стоји кад труба затруби.

²⁵Кад труба затруби, он вришти, из далека чује бој, вику војвода и поклич.

²⁶Еда ли по твом разуму лети јастреб? Шири крила своја на југ?

²⁷Еда ли се на твоју заповест диже у вис орао, и на висини вије гнездо?

²⁸На стени станује и бави се, на врх стене, на тврдом месту.

²⁹Одатле гледа хране, далеко му виде очи.

³⁰И птићи његови пију крв, и где су мртва телеса онде је он.